Ljubav je monopol

kada ustanem ujutro i pogledam kroz stako moga prozora cinimi se da svaki dan vidim isto ne znam da li vam se to ikada desavalo ali sve mi se nekako cini da kad je covek pod uticajem neke lose situacije ne vidi da se stvari oko sebe menjaju iz casa u cas.

Kada sam bila mladja nikada nisam razumela kada moja mama kaze sve mi je isto a cak nisam ni obracala paznju zasto i kada je to govorila. To sam pocela da primecujem kada sam se prvi put zaljubila al onako bas bas . Imala sam 17 godina i taj decko je bio stariji od mene oko 5 godina ,za njega sam bila mala slatka klinka ocigledno ne dovoljno bitna da bi se bavio samnom a kamoli zabavljao. Ono sto je kod mene bilo interesantno je to swto nisam bas previse ludela za tkz zenskastim stvarima ipak sam vise volela neke urbanije stvarin dok su moje vrsnjakinje pile sokice i to one niskokaloricne ja sam bila u fazonu daj pivo . Nista mi nije bilo sladje od toga da uvece kada se drustvo sakupi posle relativno dugog dana popijem ledeno pivo koje je moe raspolozenje podizalodo umerenog nivoa. Uvek sam u ocima mojih vrsnjakinja bila svakakva i promiskuitetna i luda i ona tamo sto bleji i pije pivo,ha pa nije bas da sam tada imala neke obaveze u zivotu pa da uvece sednem i pijem caj sa tetkom ili babom i pricam o pikasovom ludilu i dizajnerki koja sije za englesku kraljicu. Istina je da sam umela itekako da preteram ali zaista se ni dan danas ne kajem zbog svega sto sam radila ama ni malo ,jer su sve te moje casne sudije radile sve to samo godinu dana kasnije i ne prestaju do dana danasnjeg. Iskreno sada bi mi bilo glupo da sedim na cosku ulice sa bombom piva svako vece cekajuci da me se tamo neko seti da me okrene u nadi da ce me pozvati na zurku nekoga koga ne znam i da cu celo vece urlati po ulici Karleusine pesme  A ne ,toga kod mene nema vise mada iskreno nije toliko strasno bilo kao sto sam napisala al istina je da se to itekako praktikuje mozda upravo sad. Elem da se vratim na tog decka eto tako smo svi nekako bili na tom jednom lepom mestu pa i on naravno. Tada je samnom bila moja najbolja drugarica koja danas vise nije sa nama ...nazalost...bas ona m9i je u jednom momentu onako slatko pripita dala podrsku vezano za njega . Sledece cega se secam kao po dobrom starom obicaju sam prisla njemu sa namerom da ga pozdravim poljubcem u obraz kao i prethodnih 565 puta al onda niodkud on je promasio moj obraz i poljubio me s toliko  strasti da mi je ispala torba iz ruke...zbunjena onako samo sa ga zagrlila..celo to vece smo nekako bili jedno pored drugog ...jao kako mi se nije islo kuci..al morala sam...i pade poljubac za laku noc jedan duuuuugi  To vece sam zaspala kao beba i ujutro kada sam ustala pogledal sam kroz prozor i shavtila da tu ima 3 drveta ,komsija je gradio ogromnu vilu trenje su vec bile skoro zrele...vao kako je sve to odjednom tu? kako do sada nije bilo nicega ..bas cudno

Divnih 6 meseci provela sam u zagrljaju tog momka al onda se nesto desilo ne znam ni dan danas sta tacno ...secam se te veceri kada me je poljubio i kada sam u krevet otisla toliko smorena da sam jedva nesto spavala...ustala sam ujutro i pogledala dobri stari prozor odjednom sam videla da su ona 3 zelena drveta zuta i ofucana ,da je komsija unakazio vilu a tresnju je neko obrao...

Koliko je coveku malo potrebno za srecu i lepotu nije svetan dok ne pogleda dobro u neke stvari i bude siguran da su one tu na pravom mestu a ne tamo negde ...postoji i tuga al jedno bez drugog nije to to...al ono sto nikad ne nestaje je nada ...mozda opet sutra pogledam kroz prozor i vidim nesto sasvim novo...male stvari mnogo znace ne zaboravite to....